【實用書籍app】Molitva|最夯免費app-綠色工廠好玩App

Tragedija u tragediji. Izloženi genocidu hrvatskih nacista, pobunjeni Srbi otpočinju surovi rat između sebe, dele se na komuniste i antikomuniste, partizane i četnike.

Raskol među srpskim ustanicima ustaše su primile kao dar sa neba i obnovile svoj nož u Istočnoj Hercegovini. Srpsko-srpski rat krajem 1941. i početkom 1942. godine pokrenuo je ustaše iz Osmanovića na krvavi Božićni pir u susednom i rođačkom selu Jugovići.

Pre partizansko-četničke podele, u junu 1941, elitne trupe Ante Pavelića doživljavaju slom u Hercegovini. Bivaju ubijeni i Pavelićev doglavnik Mijo Babić i Zvonimir Pospišil, jedan od organizatora ubistva kralja Aleksandra... Onda, po nesreći, srpski ustanici se dele na dva zakrvljena tabora. Otac protiv sina, brat protiv brata, sused protiv suseda.

Nemi Uroš Vukotić, predratni student filozofije u Nemačkoj, gde će i da izgubi moć govora, kad su nacisti u smrt oterali njegovu verenicu Idu, Jevrejku, nemoćni je posmatrač tragedije u svom selu Ljeskovini i čitavoj Hercegovini. Jedan brat mu nasilno biva preveden u rimokatolike, drugi pristupa partizanima, a treći četnicima...

Urošu se vraća moć govora usred krvave drame kada ustaše i jedna nemačka jedinica upadaju u njegovo selo. U majoru Hansu on prepoznaje Hansa Bergera, svog druga sa studija u Hajdelbergu. Neočekivano, Uroš progovara...

– Da ga bocnem? – pritrča Ibrahim, pogledom tražeći od majora dozvolu.

– Gore, u brdu – pokaza major iznad štale – neko je, gore, dvojicu mojih vojnika maločas ubio! Ko? Partizani ili četnici? – drmusnu Uroša za rame.

– Rusija! – jeknu kao da ga Ibrahimov nož probode.

– Rusija? – ustuknu major začuđeno.

– Rusija je plava bestija Evrope... Sjećaš li se, Hans, šta je Niče govorio? Da se Rusi, i ostali Sloveni, u rukovanju životom i podnošenju patnje, oslanjaju na hrabri fanatizam bez revolta, kojim nadmašuju zapadne narode!

– Ama, da ga ja proburazim ovom čakijom! – priljubi mu nestrpljivi Ibrahim nož uz grlo.

– Život je volja za moć – zamišljeno reče major. – I zašto bi Njemačka svoju prirodnu potrebu da bude moćna dijelila sa bilo kim?

– Dijelite je, itekako je dijelite! – potegnu Uroš majora za rukav od uniforme. – Sa Smajom i sa Ibrahimom. Zar da gradite taj vaš novi poredak sa ovim ljudskim čemerom?

– Sa njima – mirno će major – mi ništa nećemo da gradimo. Potrebni su nam samo dotle dok ne završimo rušenje... Ne volim ubistva i, vjerujte mi, kad već ne mogu da ih izbjegnem, nastojim da to oni učine – pokaza na ustaše. – Njima to pričinjava neopisivo zadovoljstvo...